Komisija utvrdila propuste u slučaju Vučićevih pomilovanja: prijava odbačena za pet dana bez provere
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva, koja je sprovela nadzor nad radom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem čelu je tužilac Nenad Stefanović, objavila je deo izveštaja i ukazala na sedam spornih slučajeva, odnosno postupanja u pomenutom tužilaštvu. Tako je Komisija utvrdila da je tužiteljka Danijela Kljajić nestručno i pristrasno postupala kada je odbacila krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, podnetu zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa odlukama o pomilovanju.
Oglas
Komisija je ocenila da je prijava odbačena bez prethodne provere navoda, što ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti i predstavlja osnov za disciplinsku odgovornost.
Kako se navodi u izveštaju Komisije, reč je o predmetu KTR 598/26, formiranom po krivičnoj prijavi koju je Srđan Milivojević podneo protiv Aleksandra Vučića zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika. Prijava je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljena 14. oktobra 2026, a već 19. oktobra doneto je rešenje o njenom odbacivanju.
Komisija je utvrdila da postupajuća tužiteljka pre donošenja odluke nije preduzela nijednu radnju radi provere navoda iz krivične prijave, iako je na to obavezivao Zakonik o krivičnom postupku. Kako se ističe u izveštaju, čak i u slučaju nedovoljno potkrepljene prijave, tužilac je dužan da iskoristi zakonska ovlašćenja kako bi proverio navode i prikupio podatke neophodne za donošenje odluke.
U konkretnom slučaju, tužiteljka je, prema oceni Komisije, mogla i trebalo da zatraži relevantnu dokumentaciju od Ministarstva pravde i Kabineta predsednika Republike, kako bi utvrdila da li su odluke o pomilovanju donete u skladu sa zakonom.
"Podatke od značaja za donošenje odluke u predmetnom slučaju, postupajući javni tužilac je trebalo i mogao da utvrdi pribavljanjem relevantne dokumentacije podnošenjem zahteva za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu pravde i Kabinetu predsednika Republike Srbije, kako bi ocenio da li je odluka o pomilovanju doneta u skladu sa postupkom propisanim Zakonom o pomilovanju", navodi se u izveštaju Komisije Vrhovnog tužilaštva.
Selektivno tumačila Zakon o pomilovanju
Dalje navode da je tužiteljka Kljajić u obrazloženju rešenja selektivno citirala odredbe Zakona o pomilovanju, pri čemu je izostavila razmatranje ključnih činjenica u vezi sa pokretanjem postupka za pomilovanje, poput toga da li je ono pokrenuto na osnovu molbe ili po službenoj dužnosti.
Komisija ukazuje i na pogrešnu pravnu analizu krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Kako se objašnjava, tužiteljka je zanemarila da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela može sastojati i u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja radi ostvarivanja sopstvenog interesa ili interesa trećeg lica, odnosno na štetu drugog.
Posebno se ukazuje na to da u obrazloženju rešenja nije bilo nijednog razloga koji se odnosi na posledice eventualnog krivičnog dela, iako, prema oceni Komisije, prava oštećenih mogu biti teže povređena odlukom o pomilovanju.
Kao primer se navodi da se protiv jednog od pomilovanih lica vodi krivični postupak zbog pokušaja teškog ubistva.
"U pogledu posledice dela, u obrazloženju rešenja o odbacivanju krivične prijave nije naveden nijedan razlog, iako je nesporno da prava oštećenih mogu biti teže povređena odlukom o pomilovanju, naročito u slučajevima kada se pomilovanje odnosi na tešku povredu osnovnih ljudskih prava, od kojih je jedno i pravo na život iz člana 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima (protiv jednog od pomilovanih lica vodi se krivični postupak zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju)", navodi se u izveštaju.
Odluka doneta za pet dana, bez uvida u 49 pomilovanja
Jedna od ključnih zamerki Komisije odnosi se na brzinu kojom je krivična prijava odbačena, odnosno navode da je odluka doneta samo pet dana po stizanju prijave u tužilaštvo.
Komisija u izveštaju zaključuje da je postupajuća tužiteljka bila rukovođena vanpravnim razlozima, odnosno polaznom pretpostavkom da prijavu treba odbaciti u što kraćem roku, bez sprovođenja bilo kakvih provera.
Navode da takvo postupanje predstavlja kršenje načela nepristrasnosti, ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo i ukazuje na postojanje disciplinskog prekršaja iz člana 115. stav 1. tačka 11 Zakona o javnom tužilaštvu.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare