Studentska lista osvaja većinu u parlamentu Srbije, donosi novu akademsku eru

Studentska lista pobeda Ilija Srdanović / Goran Srdanov Nova.rs

Ugledni naučni časopis Science objavio je tekst posvećen pobedi Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji, posebno ističući činjenicu da se među novoizabranim poslanicima nalazi veliki broj naučnika, univerzitetskih profesora, lekara i istraživača. U tekstu se navodi da bi Srbija mogla da dobije „parlament sa najviše intelektualaca na svetu“, a pažnja je posvećena i promenama koje akademska zajednica očekuje nakon odlaska Aleksandra Vučića sa vlasti.

Oglas

„Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Elektroinženjer koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na razvoju lekova protiv kovida 19. Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni izabrani su u ono što bi vrlo lako mogao da bude parlament sa najviše intelektualaca na svetu“, ovim rečima Science započinje tekst o političkim promenama u Srbiji.

Ugledni časopis podseća da je opozicioni pokret predvođen studentima na izborima održanim 25. oktobra osvojio 141 od ukupno 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Srbije.

Posebno se ističe da desetine poslanika dolaze iz akademskog sveta, dok više od polovine novoizabranih predstavnika ima doktorat nauka ili diplomu doktora medicine.

Science piše da je pred Studentskom listom sada veliki zadatak – formiranje nove vlade i određivanje budućeg pravca Srbije, nakon 13 godina vlasti Aleksandra Vučića, koju ovaj časopis opisuje kao „populističku autoritarnu vladavinu“.

Kako se navodi, studenti su tokom kampanje obećali obračun sa korupcijom, uspostavljanje vladavine prava i sistema u kojem će stručnost, odgovornost i zasluge imati prednost nad političkim vezama.

„Za naše univerzitete ova pobeda je presudna“

Poseban deo teksta posvećen je stanju u srpskoj nauci i visokom obrazovanju, kao i očekivanjima akademske zajednice od nove vlasti.

Science ocenjuje da su tokom Vučićeve vladavine akademske slobode urušavane, univerziteti postajali sve više politizovani, dok su kritičari vlasti bili marginalizovani.

Zbog toga se, kako se navodi, od nove vlasti očekuju veća autonomija univerziteta, stabilnije finansiranje nauke, dostupnije obrazovanje i mere kojima bi se zaustavio dugogodišnji odlazak obrazovanih ljudi iz Srbije.

„Za naše univerzitete ova pobeda je presudna – ona odmah zaustavlja aktivno urušavanje visokog obrazovanja koje je sprovodio prethodni režim“, izjavila je za Science Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu.

Ona je naglasila da će oporavak naučnog sektora zahtevati vreme, budući da nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i izbori se sa korupcijom.

„Jasno je da su promene na vidiku“, poručila je Stefanović.

Optimističan je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji je za ovaj časopis kratko poručio:

„Pred nama su bolja vremena.“

Od pada nadstrešnice do izborne pobede

Science se osvrnuo i na nastanak studentskog pokreta, podsećajući da je sve počelo nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je u padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi.

Studenti su tada zatražili odgovornost za tragediju, ukazujući na korupciju u javnom sektoru, ali su njihovi zahtevi ostajali bez odgovora.

Protesti su vremenom postajali sve masovniji, a studentima su se pridružili univerzitetski profesori, nastavnici i brojni građani.

U maju 2025. godine studenti su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, nakon čega su počeli da formiraju listu kandidata.

Umesto da se sami kandiduju, odlučili su da okupe ljude kojima veruju, među kojima su se našli naučnici, profesori, lekari, advokati, poljoprivrednici, umetnici, nastavnici, ali i jedan bivši košarkaš.

Na prvom mestu liste našao se kardiolog Ilija Srđanović, mada Science napominje da on nije zvanični lider pokreta i da još nije poznato kakvu će ulogu imati u budućoj vlasti.

Časopis ističe i da mnogi od novih poslanika nemaju nikakvo prethodno političko iskustvo, ali da bi njihova stručnost mogla da bude dragocena za reforme koje Srbiju očekuju.

Političke veze bile važnije od naučnih rezultata

U tekstu se posebno govori o pritiscima kojima su tokom prethodnih godina bili izloženi univerziteti i naučni radnici.

Science navodi da je Vučićeva vlast optuživana za političko mešanje u rad univerziteta, postavljanje svojih ljudi u upravljačka tela akademskih institucija, kao i za marginalizaciju profesora koji nisu pokazivali lojalnost režimu.

Pojedini akademski radnici zbog toga su, kako se navodi, ostajali i bez posla.

„Univerzitet mora da ima slobodu da misli, sprovodi istraživanja i iznosi kritike, bez straha od političkih posledica“, rekla je Marija Lesjak, hemičarka sa Univerziteta u Novom Sadu.

Ona je ukazala i na problem centralizovanog finansijskog sistema, zbog kojeg se transakcije fakulteta obavljaju preko državnog trezora, čime se ograničava njihova finansijska samostalnost.

Na problem raspodele novca za nauku ukazao je i Miodrag Krmar, fizičar sa Univerziteta u Novom Sadu i kandidat Studentske liste.

„Sredstva su često raspodeljivana na osnovu političkih ili ličnih veza, umesto na osnovu zasluga, što je ozbiljno narušavalo kvalitet naučnog rada“, izjavio je Krmar.

Science navodi da Studentska lista obećava promenu takve prakse, uključujući nezavisan Fond za nauku, transparentnije finansiranje istraživanja i podršku naučnicima koji žele da se iz inostranstva vrate u Srbiju.

„Pokazali smo da smo deo ovog društva“

Na kraju teksta, Science prenosi i ocenu molekularnog biologa Željka Popovića sa Univerziteta u Novom Sadu, koji upozorava da promene u naučnoistraživačkom sektoru neće biti ni jednostavne ni brze.

Ipak, on smatra da su studenti već postigli nešto izuzetno važno – pokazali su da je moguće promeniti politički sistem čak i kada se čini da je vlast potpuno učvrstila svoju poziciju.

Popović se nada i da su protesti promenili način na koji građani doživljavaju naučnike i univerzitetske profesore.

Kako objašnjava, akademski radnici, koji su ponekad predstavljani kao privilegovana elita ili teret za društvo, tokom protesta su stajali rame uz rame sa studentima, neretko ih svojim telima štiteći od policije.

„Pokazali smo da smo deo ovog društva, svim srcem i dušom, i da smo spremni da učinimo sve kako bismo odbranili naše zajedničke vrednosti i našu slobodu“, poručio je Popović za Science.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare