Rekordna izlaznost građana Srbije na izborima mogla bi da premaši 61 odsto

Velika izlaznost mogla bi da obeleži vanredne parlamentarne izbore u nedelju, 25. oktobra, a ujedno i da pruži jasniju sliku raspoloženja građana i pokaže u kojoj meri su spremni da kroz izborni proces utiču na budućnost Srbije. Politikolog Aleksandar Ivković kaže za Novu da očekuje da bi na birališta mogao da izađe rekordan broj građana, koji će iskoristiti svoje biračko pravo i odlučivati o sastavu novog saziva Narodne skupštine. Prema njegovoj proceni, izlaznost bi mogla da premaši dosadašnji rekord parlamentarnih izbora koji iznosi 61 odsto.

Oglas

Građani Srbije u nedelju, 25. oktobra, izlaze na vanredne parlamentarne izbore na kojima će birati novi saziv Narodne skupštine. Na glasačkom listiću, građani će birati između 18 izbornih lista. Izborna tišina počela je u ponoć, čime je okončana višenedeljna kampanja izbornih aktera za podršku birača.

Jedno od ključnih pitanja koje se postavljalo tokom kampanje jeste koliko građana će iskoristiti svoje biračko pravo i kakav bi uticaj izlaznost mogla da ima na konačan izborni rezultat. Tokom prethodnih nedelja, javnost je građane često pozivala da u što većem broju izađu na glasanje.

Upravo zato se izlaznost nameće kao jedan od ključnih faktora ovih izbora, koji se održavaju nakon dve godine obeležene političkom krizom i društvenim tenzijama. Rezultat glasanja pokazaće ne samo kome su građani ukazali poverenje već i u kojoj meri su uspeli da mobilišu svoje biračko telo, što bi moglo da dovede do jasne slike u kakvom stanju je društvo u Srbiji.

U tome se slaže i politikolog Aleksandar Ivković.

Zašto je velika izlaznost važna?

“Na ovim izborima se očekuje povećana izlaznost, i gotovo sam siguran da će ona premašiti prethodni rekord kad je reč o parlamentarnim izborima, a koji je iznosio 61 odsto. Rekord izlaznosti na predsedničkim izborima je 68 odsto (drugi krug 2008. godine između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića), što bi već bilo ambicioznije očekivati, ali me ne bi začudilo da se procenat približi tom broju. Treba imati i u vidu da izlaznost koja je viša od 60 odsto po biračkom spisku u Srbiji zapravo znači "realnu" izlaznost od preko 70 odsto, u odnosu na broj ljudi koji je zaista prisutan u Srbiji”, kaže Ivković za Novu.

Prema njegovim rečima, velika izlaznost uglavnom znači da građani smatraju da se na njima odlučuje o veoma važnom pitanju o pravcu zemlje.

“Na primer, tako je bilo i te 2008. godine na predsedničkim izborima, ili ranije 2000. godine na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Verujem da je i ovaj put tako, i da je percepcija o presudnom značaju ovih izbora prilično raširena, čemu takođe doprinosi snažna polarizacija u društvu. Videli smo, u IRI-jevom istraživanju koje je sprovedeno u maju, da je već tada, kada se nije znalo kada će izbori biti održani, čak 68 odsto građana bilo sigurno da će izaći na izbore (to je kategorija pomenute "realne" a ne zvanične izlaznosti), dok je još 15 odsto reklo da bi verovatno izašlo”, objašnjava sagovornik Nove.

Ivković ocenjuje da, kada se pogledaju prethodne dve godine, nije iznenađenje da najveći broj građana smatra da treba da da svoj sud o situaciji u Srbiji.

“Generalno gledano, visoka izlaznost je uvek dobrodošla za legitimitet izbora i legitimitet budućih institucija, mada taj legitimitet ne zavisi samo od tog faktora, već i od načina na koji su izbori sprovedeni. Makar će, pored brojnih problema izbornog procesa koji beleže posmatrači poput ODIHR-a, ovi izbori sadržati i jedan takav demokratski element”, zaključuje Ivković.

Broj glasača iz dijaspore nikad veći

Koliko su ovi izbori važni, pokazuje i broj građana u dijaspori koji su se prijavili za glasanje na izborima u Srbiji.

Taj broj je višestruko porastao u odnosu na izbore 2023. godine, posebno u Nemačkoj, gde se utrostručio, i Austriji. Značajan rast beleže i BiH, SAD, Švajcarska, Italija, Švedska i Norveška.

U Nemačkoj je registrovano više od 18.000 birača, ali je otvoreno samo osam biračkih mesta, od kojih šest ima više od 2.000 prijavljenih. U BiH je broj birača porastao sa oko 13.000 na gotovo 20.000, uz 10 novih biračkih mesta.

Rast je zabeležen i u drugim evropskim zemljama, uključujući Francusku, Sloveniju, Crnu Goru, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandiju i Španiju. U Australiji su prvi put otvorena dva biračka mesta, dok u Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj i Slovačkoj ovog puta neće biti glasanja.

Kolika je izlaznost bila prethodnih godina

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine glasalo je ukupno 3.820.746 građana, što je izlaznot od nešto više od 58 odsto.

S druge strane, na saveznim izborima održanim 24. septembra 2000. godine, prema zvaničnim podacima koje je prihvatio Ustavni sud i koji su objavljeni u konačnim rezultatima, glasalo je ukupno 4.916.920 birača (izlaznost od 71,55 odsto od ukupno 6.871.595 upisanih u birački spisak).

Kako funkcioniše glasanje

U nedelju, 25. oktobra, birači glasaju na biračkom mestu koje im je određeno prema prebivalištu. Biračka mesta se otvaraju u 7 sati, a zatvaraju u 20 časova. Za glasanje je potreban važeći identifikacioni dokument, odnosno lična karta ili pasoš.

Po dolasku birač se identifikuje pred biračkim odborom, koji proverava da li je upisan u birački spisak, a zatim potpisuje spisak i dobija glasački listić. Glasa tajno, iza paravana, tako što zaokružuje redni broj ispred izabrane liste ili kandidata. Listić zatim ubacuje u glasačku kutiju. Niko ne sme da utiče na njegovu odluku niti da vidi za koga glasa.

Po zatvaranju birališta, biračke odbore čekaju brojanje glasova i sastavljanje zapisnika, a podaci se prosleđuju izbornoj komisiji. Prvi nezvanični rezultati obično stižu u toku večeri. Konačne rezultate zvanično objavljuje nadležna izborna komisija, nakon čega slede rokovi za prigovore i formiranje novih organa vlasti.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare