Francuska: Više od 1.800 uhapšenih dok protesti zahvataju Evropu
Talas masovnih protesta zahvatio je Francusku, Italiju, Belgiju, Portugaliju i Albaniju, gde stotine hiljada građana, među kojima je veliki broj mladih, izlaze na ulice zbog visokih troškova života, problema u obrazovanju, niskih plata i nezadovoljstva vlastima. Najdramatičnija situacija je u Francuskoj, gde je uhapšeno više od 1.800 ljudi, dok je više od 500 pripadnika policije, žandarmerije i vatrogasnih službi povređeno. Protest je odneo i prvu žrtvu. U Italiji su demonstranti zauzeli centralni trg u Milanu, a u Albaniji studenti otvoreno pozivaju na revoluciju i zahtevaju ostavku premijera Edija Rame.
Protesti koji poslednjih dana tresu više evropskih država, nisu deo jedinstvenog, koordinisanog pokreta, ali imaju zajedničke uzroke – sve teže životne uslove, rast troškova stanovanja, nezadovoljstvo obrazovnim sistemom i osećaj mladih da im političke vlasti ne nude sigurnu budućnost.
Mladi su postali pokretačka snaga demonstracija koje su tokom prethodnih nedelja zahvatile više evropskih zemalja. Iako se njihovi zahtevi razlikuju, sve češće se čuju poruke protiv političkih elita, korupcije i pogoršanja javnih usluga.
🚨 JUST IN Due to the riots in France, the magnificent City Hall of Limoges, inaugurated in 1883, has been set on fire It was considered a historic monument, with a beautiful 141-foot-high bell tower that has collapsed I am truly speechless and furious https://t.co/n9gqieSPjX
Francuska: Više od 1.800 uhapšenih, zapaljene gradske većnice
Francuska je doživela jedan od najnasilnijih protestnih dana poslednjih decenija. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, na demonstracijama je učestvovalo oko 550.000 ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo čak 800.000.
Protesti su održani u više od 100 gradova, a samo u Parizu okupilo se oko 110.000 demonstranata.
Najnoviji podaci koje je u nedelju objavio francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez pokazuju da je uhapšeno 1.800 ljudi, dok je više od 500 policajaca, žandarma i vatrogasaca povređeno, prenosi Gardijan.
„Republika neće popustiti pred onima koji pokušavaju da nametnu nered i nasilje“, poručio je Nunez, naglašavajući da je protestovanje osnovno pravo, ali da napadi na policiju, javne ustanove i pljačke ne mogu biti opravdani.
U Parizu su demonstranti razbijali izloge luksuznih prodavnica i supermarketa, palili automobile i napadali policijska vozila. Gradske vlasti upozorile su da su pojedine ulice potpuno devastirane.
U Limožu je teško oštećena istorijska gradska većnica, stara više od 140 godina, nakon što su maskirani demonstranti provalili u zgradu i izazvali požar. U Marselju su demonstranti demolirali unutrašnjost gradske većnice, dok je u Lionu zapaljena zgrada turističkog biroa.
Pljačke i sukobi zabeleženi su i u Bordou, Nici, Nantu, Strazburu i Lilu.
Ekipa televizije Juronjuz napadnuta je u Parizu dok je izveštavala o pljački supermarketa.
„Kada su videli da snimamo, počeli su da udaraju mog snimatelja i pokušali da mu otmu mikrofon. Opkolili su nas, gurnuli ga uza zid i počeli da ga udaraju“, ispričala je novinarka Estel Nilson-Žilijen.
Predsednik Emanuel Makron poručio je da će odgovorni za nasilje biti pronađeni i kažnjeni.
Protestni talas počeo je u septembru, kada su srednjoškolci počeli da demonstriraju zbog nedostatka nastavnika, loših uslova u školama i nedovoljnih ulaganja u obrazovanje. Njihovom pokretu vremenom su se pridružili sindikati, radnici i pristalice Žutih prsluka, koji su 2018. godine pokrenuli masovne proteste protiv ekonomskih mera Makronove vlasti.
Istovremeno, francuska policija suočava se sa optužbama za prekomernu upotrebu sile.
Prema navodima medija, jednom demonstrantu je pozlilo i srušio se na Bulevaru Maženta u Parizu, dok je tim delom francuske prestonice prolazila protestna povorka.
Drugi demonstranti preneli su ga u centar za hitnu medicinsku pomoć Šato d'O, ali uprkos pokušajima da mu se spase život, muškarac je preminuo.
Petnaestogodišnji učenik u Lansu ostao je bez šake nakon eksplozije policijske granate tokom protesta, dok je šesnaestogodišnjak u Turu izgubio vid na jednom oku, navodno nakon što ga je pogodio gumeni projektil.
Gardijan navodi da su pokrenute interne istrage povodom 36 prijava navodnog policijskog nasilja tokom studentskih demonstracija.
Italija: Milano kao bojno polje, policija se povlačila pred demonstrantima
U Italiji su protesti protiv visokih troškova života, cena goriva i poreskog opterećenja prerasli u nasilne sukobe u više gradova.
Najdramatičnije scene zabeležene su u Milanu, gde su stotine maskiranih mladih ljudi, obučenih u crno, zasipale policiju kamenicama, flašama, petardama i metalnim ogradama.
Prema italijanskoj agenciji ANSA, demonstranti su primorali policiju da se privremeno povuče i zauzeli čuveni trg Duomo, jedan od simbola Milana.
Policija je kasnije dovela pojačanja i opkolila trg sa dvadesetak vozila, koristeći suzavac i vodene topove.
U sukobima su povređena najmanje četiri policajca i 20 demonstranata, dok je privedeno više od 50 mladih ljudi, od kojih su gotovo polovina maloletnici, navodi ANSA.
Neredi su se proširili i na okolinu čuvene galerije Vitorio Emanuele II, gde su prodavnice zatvarale vrata, a turisti napuštali područje. Privremeno je bila zatvorena i stanica metroa Duomo.
Sukobi su zabeleženi i u Torinu, gde su se protestima pridružile radikalne aktivističke i propalestinske grupe, kao i u Bolonji, gde su maskirani demonstranti napadali policiju u blizini železničke stanice.
In Italia come in Francia, le proteste degenerano in violenza. Manifestazioni in diverse città: gli scontri più gravi a Torino, Milano e Bologna #ANSA https://t.co/epzSOcIidf https://t.co/ZyxLlL5gYt
Italijanska premijerka Đorđa Meloni oštro je osudila nasilje.
„Demonstriranje je pravo. Pretvaranje naših gradova u zgarišta nije“, poručila je Meloni.
Gradonačelnik Milana Đuzepe Sala ocenio je da su razlozi protesta razumljivi, ali da nasilje nad policijom i uništavanje grada nisu opravdani.
Albanija: Studenti žele revoluciju kao u Francuskoj, Rama tvrdi da je sprečen napad na Vladu
Talas protesta zahvatio je i Albaniju, gde su demonstracije poprimile izraženiji antivladin karakter.
Studenti i drugi demonstranti zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, reformu obrazovanja i odgovornost vlasti zbog optužbi za korupciju.
Protesti u Tirani eskalirali su 15. oktobra, kada su sukobi demonstranata i policije trajali više od osam sati. Tokom nereda oštećene su državne zgrade i poslovni objekti, dok je policija koristila suzavac i vodene topove.
Protesters clashed with police in Tirana, demanding Albanian Prime Minister Edi Rama's resignation over corruption and education-neglect allegations https://t.co/FleApLV7II https://t.co/mqTtd2f7SO
Prema tadašnjim podacima, uhapšeno je 35 osoba, a povređena su 23 policajca i šest civila.
Nasilje se nastavilo i narednih dana. BBC je izvestio da su se u subotu, 17. oktobra, demonstranti i policija sukobili peti dan zaredom, a centar Tirane sve više je podsećao na ratnu zonu.
Maskirani demonstranti, među kojima su bili brojni srednjoškolci i studenti, gađali su policiju kamenicama, Molotovljevim koktelima i pirotehničkim sredstvima.
Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima, a pojavili su se i izveštaji o upotrebi gumenih metaka.
Prema BBC-ju, protiv 80 osoba podignute su optužbe zbog nereda, dok su stotine drugih uhapšene ili se nalaze pod istragom.
„Bili smo mirni 135 dana. Sada pokušavamo da uradimo isto što i u Francuskoj. Pokušavamo da izvedemo revoluciju“, rekao je za BBC devetnaestogodišnji student medicine koji učestvuje u protestima.
„Naša vlada ne želi mir, zato koristimo nasilje“, dodao je.
Za razliku od protesta u drugim evropskim zemljama, gde dominiraju zahtevi zbog životnog standarda i javnih usluga, demonstracije u Albaniji usmerene su i protiv političkog sistema i korupcije.
Dodatno nezadovoljstvo je izazvao kontroverzni projekat izgradnje luksuznog kompleksa na albanskoj obali, povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.
Jedan od prepoznatljivih simbola albanskog protestnog pokreta postao je ružičasti flamingo.
Istovremeno, Rama tvrdi da iza dela nasilja stoje strani akteri koji pokušavaju da destabilizuju Albaniju i zaustave njen put ka Evropskoj uniji.
Premijer je u nedelju izjavio da su bezbednosne službe neutralisale dron sa eksplozivom kojim je, prema njegovim tvrdnjama, planiran napad na zgradu Vlade u Tirani.
„Pre dva dana neutralisan je dron sa eksplozivom kojim je planirano da se pogodi zgrada Vlade i zapali njeno unutrašnje dvorište“, rekao je Rama.
On je nagovestio moguću umešanost Irana, ali njegove tvrdnje zasad nisu nezavisno potvrđene.
Uprkos zahtevima demonstranata, Rama odbija da podnese ostavku, dok njegova Socijalistička partija i dalje ima parlamentarnu većinu.
Belgija: Sukobi u Briselu i Liježu, policija koristi vodene topove
Nasilni incidenti zabeleženi su i u Belgiji, gde studenti već nedeljama protestuju zbog povećanja troškova obrazovanja i najavljenih reformi visokog školstva.
U Briselu su se demonstranti sukobili sa policijom u četvrti oko berze, gađajući pripadnike snaga bezbednosti flašama i drugim predmetima.
Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima, dok su slične mere primenjene i u Liježu.
Belgijski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kanten ocenio je da događaji prevazilaze okvire legitimnih demonstracija.
„Ovo više nije samo protest. Ovo je čisto nasilje, organizovano i ponavljano sa ciljem destabilizacije našeg društva“, poručio je Kanten, prenosi Juronjuz.
Studenti u Belgiji upozoravaju da bi povećanje školarina i troškova studiranja moglo dodatno da oteža pristup visokom obrazovanju, posebno porodicama sa nižim primanjima.
Portugalija: Desetine hiljada ljudi traže veće plate i jeftinije stanove
Za razliku od Francuske, Italije i Albanije, protesti u Portugaliji protekli su uglavnom mirno.
Desetine hiljada građana izašle su na ulice Lisabona zbog visokih životnih troškova, niskih plata i sve teže dostupnosti stanova.
Tens of thousands march in Lisbon over housing and living costs https://t.co/MTl6Fm6NiF https://t.co/MTl6Fm6NiF
Cene nekretnina u Portugaliji više su nego udvostručene od 2017. godine, dok su kirije za nove ugovore o zakupu porasle gotovo istim tempom.
Demonstranti su na centralnom trgu Rosio postavili oko 40 šatora kako bi upozorili na stambenu krizu.
„Portugalska društvena klasa koja plaća poreze i održava ovu zemlju napadnuta je i gubi svoja prava, naročito pravo na stanovanje“, izjavila je za AFP četrdesetšestogodišnja socijalna radnica Elena Kosta.
Portugalski ministar za parlamentarna pitanja Karlos Abreu Amorim poručio je da vlada „neće popustiti pred povicima sa ulice“.
Demonstranti, međutim, optužuju vlasti da ne razumeju probleme građana i da ne preduzimaju dovoljno kako bi obuzdale rast troškova stanovanja.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare